Emocionalna inteligencija (EQ) - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, proverite svoj EQ jednostavnim testom. Na pitanja odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Biologija emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima - pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama.

Evo nekoliko saveta za razvijanje EQ:

• Radite na samosvesnosti - prepoznajte svoje emocije
• Vežbajte samoregulaciju - kontrolišite svoje reakcije
• Razvijajte motivaciju - postavljajte ciljeve
• Unapređujte empatiju - razumevanje tuđih osećanja
• Radite na socijalnim veštinama - gradite dobre odnose

Emocionalna inteligencija kod dece

Deca se od malena uče da izražavaju osećanja - neka sopstvenim rečima kažu ono što osećaju: "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je". Sledeći korak roditelja je da im mere osećanja: "Izgledaš kao da si prilično neraspoložen/tužan/nesrećan/razočaran" ili "Veseo/srećan/razdragan/oduševljen".

Nakon toga treba da prepoznaju osećanja drugih ljudi - na ulici, u filmovima, na TV: "Ovaj glumac je besan", "Glumica je ljubomorna", "Majka iz serije je nesrećna", "Otac je blag".

Zašto je EQ važan?

Psiha i emotivna stabilnost su najbolji saveznici i u borbi sa vrlo teškim bolestima. Samo onaj ko uspe da sakupi svu pozitivnu energiju i savlada strah, osećanje očaja, izgubljenosti i panike, može da pobedi i najteže izazove.

Ljudi koje svakodnevno viđate najviše utiču na vaše zdravlje. Što je prijateljstvo u životu značajnije, ono će biti važnije po vaše zdravlje. Stres je možda neminovan, ali prijateljstvo je njegov najbolji amortizer.

Zaključak

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike.

Ne možemo svi uvek biti ni srećni niti uvek ljuti - život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština.