Mljet: Zeleni Biser Jadrana kojem se treba vratiti

Postoje mesta koja vas očaraju na prvi pogled, a zatim vas neprestano vuku da im se ponovo vratite. Upravo takvo iskustvo pruža Mljet, jedno od najzelenijih i najmirnijih ostrva na Jadranu. Čuva se karta za Nacionalni park Mljet ne iz razloga štednje, već kao podsetnik da se u roku od godinu dana mora ponovo doći, oploviti ga i posvetiti mu još malo pažnje. Ovaj članak je posvećen svim ljubiteljima prirode, istorije i autentičnih doživljaja koji žele da dublje upoznaju ovu čarobnu destinaciju.

Put ka Svetoj Mariji: Prvi susret sa čarolijom jezera

Voznja brodićem prema ostrvčetu Sveta Marija u srcu Velikog jezera traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je vredan pažnje. Već pri ulasku u brod nastaje trka za najbolje mesto kako bi se ništa ne propustilo. Dok su se neki putnici žurili da zauzmu udobne stolice u kabini, propustili su fantastičan pogled na obalu. Sa desne strane nailazimo na usamljene vile, dok se sa leve strane, u daljini, nalazi malo veće naselje. Čitav ovaj predeo oživljava kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz bogatstvo bujne vegetacije koja daje poseban šmek celom području.

Konačno, prilazimo ostrvčetu. Na njemu se nalazi crkva i benediktinski samostan iz 12. veka, koji predstavlja pravi simbol Mljeta. Ovo mesto, okruženo kristalno čistom vodom, deluje kao oaza mira i duhovnosti.

Kroz istoriju: Burna prošlost benediktinskog samostana

Crkva Svete Marije i prizemlje samostana potiču iz dvanaestog veka. Tokom narednih vekova, objekt je doživeo brojne promene i nadogradnje. U XIII i XIV veku dograđen je sprat, a u XV i XVI veku predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u odbrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana takođe je nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, okrenutoj prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Nažalost, od nekada bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se veoma malo predmeta. Tokom burnih istorijskih dešavanja, samostan je menjao vlasnike i namenu. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je kasnije, 1854. godine, predali isusovcima. Godine 1872. samostan prelazi u državne ruke, da bi nakon prevrata 1918. godine došlo do rasipanja imovine. Dolaskom komunista, 1949. godine, vršena je nacionalizacija, a imovina je predata Jugoslovenskoj akademiji nauka. Tek 1998. godine, posle dugog niza peripetija, samostan je vraćen Dubrovačkoj biskupiji. Kroz istoriju je, nažalost, više rušeno i kradeno nego što je ulagano u ovaj dragulj usred zelenog Mljeta.

Odisej i Kalipso: Legende usred Mediterana

Arhitektonska ljepota ostrva Mljet bila je poznata još u antici. Po mnogima, upravo je ovo najlepše ostrvo na Mediteranu, koje je opisao i Homer u svom epskom delu Odiseja. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplovio je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj. Iako ne postoje materijalni dokazi o postojanju Odiseja ili Kalipse, legenda je duboko ukorenjena u identitet ostrva.

Odisejeva pećina, za koju se veruje da je upravo mesto gde se Odisej sklonio, nalazi se ispod Babinog polja. Ima dva ulaza - sa mora i sa kopna - i duboka je oko tridesetak metara. Ribari iz Babinog polja je i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema Homeru, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, pre nego što je, na insistiranje bogova, pušten da se vrati kući.

Prirodne lepote: Šetnja kroz Nacionalni park Mljet

Mljet je inače poznat po svoja dva slatkovodna jezera - Veliko i Malo jezero - koja su nastala pre oko 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ostrvo je izuzetno pošumljeno, a gusta borova šuma, uz hrast crniku, pokriva većinu njegove površine, posebno zapadni deo koji je i proglašen nacionalnim parkom.

Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se ribe mogu videti na prvi pogled. Može se reći da su se ribice mogle uhvatiti rukom. Organizovanost parka je na visokom nivou: svuda postoje dobro označene staze i za bicikliste i za planinare, a vatrogasna oprema je prisutna duž čitavog područja, što i ne čudi s obzirom na rizik od požara. Za one koji ne žele da pešače, organizovan je prevoz autobusom, iako je prava šteta ne uživati u mirisu šume i zvucima prirode tokom šetnje.

Gastronomski doživljaj: Od tradicionalnih jela do saveta

Posetioci koji stignu do naselja Polače, na obali Nacionalnog parka, nailaze na čuveni restoran Melita, nazvan po starom rimskom imenu za Mljet. Iako je poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioci brzo shvataju da su cene prilično visoke. Razumljivo je da se sve dovozi brodovima, ali ipak, cene počev od obične vode ili piva mogu da iznenade. Prava rajska večera može se doživeti u obližnjoj Pomeni, ali je uvek dobro imati sa sobom barem flašu vode, naročito nakon celodnevnog sunčanja i pešačenja.

Mesto Polače je dobilo ime po rimskoj utvrdi (palača), čiji se ostaci i danas mogu videti. U dubrovačkim govorima glas a često se izgovara kao o, pa su tako palače postale polače. Kuće u mestu su praktično uz cestu koja prolazi uz samu obalu, a svaka kuća ima svoj vez i često jastožeru u kojoj se drže ulovljeni jastozi i škarpine koje se zatim pripremaju gostima.

Kako doći do Mljeta? Praktični saveti za putnike

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija koja povezuje Mljet sa kopnom je linija Prapatno - Sobra. Prapatno se nalazi na južnoj strani poluostrva Pelješac, udaljeno nekih 3 km vazdušne linije od Stona. Tokom letnje sezone ova veza je učestala, iako se može dogoditi da trajekt bude prepun. U tom slučaju, do sledećeg polaska može se obići obližnji Ston, koji je sam po sebi vredan pažnje.

Ston je u prošlosti bio solana Dubrovačke republike, koja i danas radi na tradicionalan način. Smatra se da je solana postojala još u vreme rimske vladavine. Osim toga, Ston ima očuvani najduži fortifikacioni sustav zidina u Evropi, koji se proteže sve do Malog Stona na suprotnoj strani Pelješca.

Nakon 45 minuta plovidbe, stiže se u Sobru na Mljetu. Sobra je malo mesto negde po sredini severne obale ostrva, udaljeno oko 20-ak km od Polače. Autobusne linije su retke, pa je najbolje osloniti se na vlastiti prevoz ili unapred planirati transfer.

Zaključak: Mljet kao večna inspiracija

Mljet je ostrvo koje ostavlja trag u duši svakog posetioca. Njegova netaknuta priroda, bogata istorija i atmosfera mira čine ga idealnim mestom za one koji žele da pobegnu od užurbanog svakodnevnog života. Bilo da se odlučite za aktivni odmor šetnjom stazama nacionalnog parka, istraživanjem istorijskih spomenika ili jednostavnim opuštanjem uz zvuke prirode, Mljet će vas nagraditi nezaboravnim iskustvima. Čuvajte kartu kao uspomenu i podsetnik - obećajte sami sebi da ćete mu se vratiti. Jer, kao što jedan putnik kaže: „Ove fotografije su melem za dušu, pogotovu u jesenje kisno beogradsko veče.“