Vodič kroz studije psihologije: Od prijemnog do diplome

Odlučiti se za studije psihologije predstavlja izazovan i važan korak. Mnogi maturanti se dvoume između različitih fakulteta i smerova, a glavna pitanja koja im se postavljaju tiču se prijemnog ispita, težine studija i budućih mogućnosti zaposlenja. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u proces upisa i studiranja psihologije, baziran na iskustvima studenata i diplomiranih psihologa, kako biste mogli da donesete informisanu odluku.

Prijemni ispit - Ključni korak ka upisu

Prijemni ispit na psihologiji se najčešće sastoji iz tri dela: testa znanja iz psihologije, testa opšte informisanosti i, na nekim fakultetima, testa sposobnosti ili inteligencije. Svaki deo ima svoju specifičnost i zahteva drugačiji pristup pripremi.

Test znanja iz psihologije

Ovaj deo se smatra najpredvidljivijim, jer se u potpunosti zasniva na propisanoj literaturi. U Beogradu se tradicionalno koristi knjiga „Uvod u psihologiju“ autora Ljubomira Žiropađe, dok se u Novom Sadu koristi udžbenik „Psihologija“ autora Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića. Ključ uspeha leži u detaljnom i temeljnom učenju cele knjige. Studenti savetuju da se ne preskače ništa - uče se svi poglavlja, fusnote, tabele i ilustracije. Česte su takozvane „trik“ pitanja, gde se jedna reč u tvrdnji menja, pa je odgovor netačan, ili se traži „najtačniji“ od više ponuđenih tačnih odgovora. Zbog toga je neophodno čitati pažljivo svako pitanje.

Mnogi se pitaju da li su privatni časovi ili pripreme na fakultetu neophodni. Iskustva su podeljena. Neki smatraju da je knjiga dovoljno jasna da se savlada samostalno, dok drugi ističu da im je struktuirana priprema pomogla. Suština je u redovnom i sistematskom radu. „Neko je spremao tri nedelje, neko godinu dana. Nema pravila, ali ako knjigu dobro naučiš, imaćeš dobre rezultate,“ ističu studenti.

Test opšte informisanosti (TOI)

Ovaj deo prijemnog izaziva najviše strepnje, jer se ne može naučiti na klasičan način. On predstavlja meru opšteg obrazovanja i informisanosti stečene tokom života. Pitanja obuhvataju širok spektar oblasti: istoriju, umetnost, politiku, sport, nauku, aktuelne događaje, geografiju, književnost. Nema zvanične zbirke pitanja, a malo je verovatno da će se pitanja ponavljati iz prethodnih godina.

Kako se onda pripremiti? Najbolji savet je da budete radoznali i aktivno tragate za informacijama. Čitanje dnevnih novina, pratanje informativnih emisija, gledanje kvizova (kao što su „Slagalica“ ili „Milioner“), čitanje enciklopedija i politikinih zabavnika - sve to doprinosi širini znanja. Posebno je korisno pregledati testove opšte informisanosti sa drugih fakulteta. „Prosek na TOI-u je obično oko 14-15 od 30 poena. Retko ko zna sve,“ primećuje jedna studentkinja. Važno je ići na prijemni opušteno i pokušati da se ne blokirate na pitanjima koja ne znate.

Test sposobnosti (inteligencije)

Ovoj deo postoji na prijemnim u nekim centrima, poput Novog Sada. Radi se o testovima brzine rezonovanja, verbalne serije, numeričkih i prostornih zadataka koji traže logičko zaključivanje. Za njih se teško specifično pripremiti, ali mogu pomći kratke pripreme ili rešavanje sličnih testova kako biste se upoznali sa formatom. Smirenost i koncentracija su ključni, jer se testovi rade pod vremenskim pritiskom.

Studiranje psihologije: Realna slika

Nakon što se savlada prepreka prijemnog, sledi novo putovanje - sam studij. Psihologija je zahtevna i kompleksna nauka, što se odražava i na program studija.

Organizacija studija i predmeti

Osnovne akademske studije traju tri ili četiri godine (zavisno od bolonjskog modela na fakultetu), nakon čega sledi master studij od jedne ili dve godine. Prve godine su često najzahtevnije u smislu prilagođavanja akademskom ritmu i savladavanja temeljnih, teorijskih i metodoloških predmeta.

Među predmetima koji se najčešće pominju kao izazovni su: Metodologija psiholoških istraživanja, Statistika, Psihometrija, Opažanje i Kognitivna psihologija. Ovi predmeti zahtevaju analitičko razmišljanje, preciznost i konstantno vežbanje. „Metodologija i statistika su bili pravi izazov za mene, koji nisam imao predznanje iz matematike. Morao sam da uložim mnogo više vremena,“ ističe jedan student.

Od druge godine uvode se specifičniji predmeti iz oblasti opšte, razvojne, socijalne i kliničke psihologije, kao i psihopatologije. Tu studenti počinju da vide širu sliku i pronalaze oblasti koje ih posebno zanimaju. Praksa je sastavni deo studija, posebno na master nivou, gde studenti imaju priliku da rade u kliničkim, obrazovnim ili organizacionim okruženjima.

Zahtevi i saveti za uspeh

Svi se slažu da je ključ uspeha na studijama psihologije dobra organizacija i redovno učenje. „Nije dovoljno biti kampanjac. Ima toliko gradiva da ako ga ostavite za kraj, jednostavno ga ne možete savladati,“ savetuje jedna studentkinja treće godine. Predavanja često nisu obavezna, ali su vežbe i seminarski radovi obično jesu, a učestvovanje u istraživanjima i eksperimentima je deo akademskog života.

Važno je naći balans. Mnogi studenti su aktivni i van fakulteta - volontiraju, rade, učestvuju u studentskim organizacijama. „Sve se može kad se hoće, ali moraš znati šta ti je prioritet. Ponekad moraš da odustaneš od izlaska da bi učila za kolokvijum, ali ako to voliš, sve žrtve se isplate,“ deli svoje iskustvo studentkinja.

Šta nakon diplome? Perspektive i mogućnosti zaposlenja

Ovo je pitanje koje muči mnoge buduće studente. Da li psihologija ima budućnost? Odgovor je složen.

Sa završenim osnovnim studijama (zvanje „diplomirani psiholog“ po starom sistemu) mogućnosti su ograničene. Često se radi o poslovima asistenata u istraživačkim centrima ili nekim vrstama savetodavnog rada pod supervizijom. Za većinu ozbiljnijih pozicija u struci neophodan je master diplomski studij.

Master studij omogućava specjalizaciju. Najčešći smerovi su: Klinička psihologija, Psihologija rada i organizacija, Školska psihologija, Razvojna psihologija i Psihologija obrazovanja. Svaki od ovih smerova otvara drugačije mogućnosti:

• Klinička psihologija vodi ka radu u zdravstvenim ustanovama, savetovalištima ili privatnoj praksi, ali za samostalan rad su često potrebne dodatne specijalističke studije.
• Psihologija rada i organizacija omogućava rad u sektoru ljudskih resursa, selekciji kadrova, obuci, organizacionom razvoju.
• Školska psihologija usmerava ka radu u obrazovnim ustanovama.

Tržište rada u Srbiji je teško za sve profesije, pa tako i za psihologe. Plate mogu biti niske, a konkurencija velika. Međutim, postoji sve veća svest o važnosti mentalnog zdravlja, što polako otvara nove mogućnosti. Neki diplomirani psiholozi uspevaju da nađu posao u inostranstvu, gde je potražnja za ovom strukom često veća i bolje plaćena.

„Psihologija je super ako je zaista voliš. Nije lako naći posao, ali ako si uporan, vredan i otvoren za kontinuirano učenje i usavršavanje, mogućnosti postoje,“ zaključuje jedan diplomirani psiholog.

Česta pitanja i nedoumice budućih studenata

Da li mogu da upišem psihologiju posle medicinske/ekonomske/neke druge srednje škole?

Da, naravno. Prijemni ispit je izjednačavajući faktor. Studenti dolaze iz raznih srednjih škola, pa čak i iz gimnazija sa drugačijim programima. Bitno je da dobro savladate propisanu literaturu. Prednost će imati oni koji su tokom srednje škole bili radoznali i gradili široko opšte obrazovanje.

Gde je lakše upisati psihologiju?

Ovo je subjektivno i zavisi od godine. Konkurencija je obično najveća u Beogradu, zatim u Novom Sadu, a manja u Nišu. Međutim, „lakši“ ili „teži“ prijemni je relativan pojam, jer svi kandidati na istom fakultetu polažu isti test. Težina testova opšte informisanosti varira iz godine u godinu. Umesto da tražite „lakši“ put, fokusirajte se na kvalitetnu pripremu.

Da li je moguće studirati psihologiju i raditi?

Teško, ali ne i nemoguće. Studije psihologije zahtevaju puno vremena zbog obaveznih vežbi, seminara i učenja. Na državnim fakultetima nema večernjeg ili vikend studija. Za zaposlene su možda pogodnije studije na daljinu koje nude neki privatni fakulteti, gde su predavanja online, ali su vežbe i dalje prisutne. Organizacija i žrtva su neophodni.

Šta ako ne upadnem?

To nije kraj sveta. Mnogi uspešni studenti psihologije upisali su je iz drugog ili trećeg pokušaja. Ako imate drugu opciju (npr. pedagogiju, andragogiju, sociologiju), možete je upisati, ostvariti dobar prosek i pokušati da se prebacite (što je proceduralno komplikovano) ili ponovo položite prijemni naredne godine, dok paralelno studirate. Važno je ne odustajati od cilja ako je to nešto što zaista želite.

Zaključak

Studije psihologije su izazovne, zahtevne, ali i izuzetno ispunjavajuće za one koju istinski zanima ljudska psiha i ponašanje. Put do diplome zahteva posvećenost, upornost i strpljenje - od temeljne pripreme za prijemni, preko marljivog rada tokom studija, pa do traganja za sopstvenim putem u profesionalnom svetu.

Kao što jedan student kaže: „Ako to zaista voliš, znaces da iza toga ceka mnogo divnih stvari. Divno je kada ucis neki uzasno dosadan predmet, a tebi se uci jer znas da je to to - to je ono sto zelis.“ Istražite, pitajte, pripremite se dobro i verujte u svoje mogućnosti. Srećno na putu ka psihologiji!